Kviz je u stvari bio prvi rijaliti

Ne pamtim kada sam poslednji put gledao kviz “Slagalica” ali ponekad, kada u pokretu, dok prolazim pored zgrada, iz nečijeg stana čujem tu muziku, znam da ona označava pauzu između igara. I muzika koja ide dok idu igre. Ponekad me deprimira jer me podseti na devedesete kada su moji gledali ovaj kviz, pogađali naglas rešenja, a ja nisam pronalazio rešenje za životnu situaciju. I taj kviz i dalje traje, a ja nisam stručnjak za kvizove i ne znam odgovor zašto je “Slagalica” opstala, ali tri decenije postojanja govore da ima nešto u tom “Skočko, tref, skočko…”

Nikola Nešković u svojoj biografiji ima mnogo toga. Ali će se verovatno najviše pamtiti po tome što je stvorio “Slagalicu”. Pamtiće se i kao kreator prve specijalizovane rokenrol emisije.

Srećem ga u kraju jer dolazi po unuke u muzičku školu. Ima i dalje neverovatnu energiju, i za nove stvari. Recimo za pečenje rakije. Na intervju mi je doneo svoju “travaricu”, pa je došao Babić da ga slika, koji takođe pravi rakiju, pa su spominjali osmice, dvanaestice, a možda nisu bile te cifre, ali one koje jesu spadaju u rakijsku leksiku, recepturu, ime… Ma nemam pojma, ali početak njegove priče ima veze sa rakijom.

Kokoške, rakija, rat i mir

Čega se prvog sećam u svom životu? Da me mama drži u naručju, u vozu u kome strašno smrdi rakija, i da pored mene stoji jedan čovek s puškom. Tek kasnije sam taj miris dešifrovao kao rakiju, a mi smo tada išli u izbeglištvo iz Beograda. Imao sam dve godine, bio je rat. Tata je diplomirao na Medicinskom fakultetu i hteli su odmah da ga regrutuju za ljotićevske trupe. Pobegli smo prvo u Banat, pa u Bačku, Novo Miloševo. To je bio veliki šok jer sam te ratne slike upamtio sa dve godine. Zašto miris rakije? Seljanke su umakale hleb u rakiju i davale ga kokoškama da spavaju, da se ne javljaju iz kotarica da ih vojnici ne bi otimali.