Ako sam u nečemu održao reč i bio tradicionalan, onda je to slučaj sa mojim obećanjem na istim ovim stranicama da mi ni na kraj pameti ne pada da se odreknem noćnog odmora, sna, u ime televizijskog praćenja ceremonije dodele Oskara.
Već nekoliko godina unazad praktikujem čvrst san dok se u Kodak areni ili Dolbi dvorani dešava ono što zapljusne sve portale i kajrone sveta izgurujući s njih ratne sukobe, elementarne nepogode, sportske rezultate… I ujutru mogu biti zadovoljan što nisam bogzna šta propustio, a poslednjih godina zapravo radi se o raznim verzijama jedne te iste stvari sada već redovno zastupljene u godišnjoj dodeli najprestižnijih filmskih nagrada, a to je politička korektnost. Kako to znaju biti škakljive stvari, najbolje je sačekati neki horski utisak mnogih koji se slio u jutarnjim izveštajima analitičara. A i ove godine su mnogi od njih istakli političku korektnost kao glavnu nit u presudama i odlukama Američke akademije za film.
I mogao sam se kladiti da će tako biti i pre nego što sam otišao u krpe dok su se superstarovi tapacirali smokinzima i leptirkama, tim tradicionalnim dres-kodom glumaca, dok su se modni mačori i selektori stila uglavnom bavili ženama koje su pristizale čak iako one nisu bile tipične kao transgender zvezda HBO Euforije koji je prošetao/la tapisonima Dolbi arene u hrabrom i upečatljivom izdanju. Jedna od zanimljivijih žena te večeri bila je Lejdi Gaga u svedenom a sjajnom modnom izboru – crnoj majici i crnim farmerkama, i sa licem bez šminke. Ali moda je na onim lajfstajl stranicama štampanim ili portalskim, a mi idemo na ono glavno – na filmove i nagrade.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
