Kako Zdravko Čolić nije postao otac nacije (a mogao je)

“Godine su prošle pune muka, ginulo se za slobodu nijemo, ili s pjesmom umjesto jauka, druže Tito, mi ti se kunemo”, pevala je jugoslovenska zvezda u usponu (koja je u tom trenutku već predstavljala svoju zemlju na Pesmi Evrovizije) stihove Mire Alečković na melodiju Đorđa Novakovića, i to na Jugoslovenskom festivalu revolucionarne i rodoljubive pesme u Zagrebu 1977. 

Ovaj će singl mladog Sarajlije kasnije biti prodat u gotovo 300.000 primeraka. Godinu dana kasnije, zajedno sa Sedmoricom mladih, Đorđem Balaševićem i Meri Cetinić ponovo će se zakleti Josipu Brozu Titu, i to pesmom “Računajte na nas”. 

Tito je živeo još dve godine. Jugoslavija je izdržala još malo. A on, Zdravko Čolić, traje i danas. Bez etikete. Zdravko Čolić, iako Jugosloven po rođenju, tu nacionalnost nije nosio kao svoj epitet gotovo uopšte, a kamoli u onoj meri u kojoj recimo jeste (i ima ga i dalje) Lepa Brena. A ona se čak nije ni zaklela Titu.