Počevši od polovine XX veka dogodile su se radikalne promene u oblasti umetnosti – njenog stvaranja i doživljavanja. Osim povećanja broja umetničkih vrsta, u nekima od njih, poput filma, imamo posla sa kolektivnim stvaraocem. U svetu industrijskog obilja sama konzumacija i trošenje stali su na mesto stvaralaštva. Sledeći industriju, i umetnici stvaraju saobrazno industrijskom, masovnom proizvođenju. Njihovo zanatsko umeće izvedeno je iz industrijskog postupka. Stanje u popularnoj produkciji prouzrokovalo je i situaciju u recepciji kulturnih sadržaja. Reč je o promeni odnosa prema publici.
Dok je masovna publika pasivna i čeka da bude „nakljukana“ kulturnim svaštarijama, stvar stoji drugačije sa popularnom publikom. Ona prestaje biti običan konzument i doživljavalac umetnosti, već dobija mogućnost da bude učesnik stvaralačkog procesa. Publika priskače umetniku u pomoć dajući svoj doprinos samom aktu stvaranja.
Danas se ljubitelj umetnosti nalazi u poziciji da bude akter umetničkog procesa. On je aktivan i na različite načine učestvuje u uobličavanju umetničkih dela. Svaki čovek je latentni stvaralac. Estetski fenomen predstavlja sumu umetničkog stvaranja i doživljavanja, pri čemu doživljavalac dopunjuje ono što umetnik započinje. Bez učešća u dovršavanju umetničkog dela ne bi imalo smisla uživanje u umetnosti. Jednostavno, nema uživanja u pasivnosti.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
