Pre tačno četrdeset godina izašao je jedan od brušenih dragulja gotik podžanra tzv. “indie” muzike – “It’ll End in Tears” supergrupe/narcisoidnog projekta This Mortal Coil. Važnost i značaj ogromni. Situacija na listi najprodavanijih jeseni 1984 – 38. mesto britanske liste albuma i 42. novozelandske. Sarkofag ukletih emocija vanredne i brutalne lepote. Danas, kada je nedavno izašao prvi zvanični studijski singl grupe The Cure posle 16 godina, pesma “Alone” postala je agencijska vest par excellence od BBC-ja i NME-a do N1 i domaćeg Euronewsa.

Kada su 1976. Sex Pistols uzdrmali svet ličnom anarhijom i borbom protiv učmalosti i inercije radničke klase i omladine (a da to ipak nisu bili The Clash?), suština je bila pokazati svetu svoju različitost, direktnost, jaku socijalnu svest, rečju, iskrenost u svetu koji se gušio u prog rok gorostasima.

S obzirom na to da su Pistolsi i nastali iz dosade prepametnih butikaša Malkoma Meklarena i Vivijen Vestvud, pank je ubrzo postao samoparodija, kao i svaki umetnički pokret uostalom, proizvodeći amorfne bendove čija je suština bila nositi kožne jakne, nitne i zihernadle u obrazima jedino zbog provokacije kao takve. Terati golubove ili turiste se podrazumevalo.