Svedoci smo još jednog od krajeva sveta, ovoga puta, starozavetnog ali i dovoljno konfuznog u prekomplikovanoj geopolitičkoj situaciji u današnjem svetu. Krhki mir i tinjajući konflikt u okviru nejasnih granica Izraela (zvuči poznato?) Jevreja i Arapa (Palestinaca) opet dovodi u pitanje održivost postojanja modernog Izraela stvorenog posle Holokausta. U stvari, danas pojam Holokaust postaje sve eluzivniji (zvuči poznato?) i manje značajan novim generacijama iako smo se zarekli drugačije. Koliko poznajemo Holokaust?
Pre koji dan spominjao sam studentima značaj Šindlerove liste Stivena Spilberga ne samo za filmsku istoriju, kao obavezna lektira za sve. Posle časa, prišao mi je student, i nedvosmisleno pitao: „Kako ste rekli, čija beše lista, onaj film koji bi trebalo da odgledamo?“ Zato treba uvek da znamo, a ako zaista ne znamo, hajde preko pop kulture, tako je najlakše i najjednostavnije…
Nijedan genocid (Meksiko – Astečka civilizacija, Ruanda, Kambodža, Jermenija, Istočni Timor) u istoriji čovečanstva nije postao dramatičan deo popularne kulture na posredan ili neposredan način. Sagledavanje Holokausta u popkulturnim narativima konsekventno vodi u višeznačenjske fenomene kao što je treš estetika jevrejskog osvetničkog filma Prokletnici Kventina Tarantina ili stranputica posrnule rok zvezde rastrzane krivicom u potrazi za nacistom, mučiteljem njegovog oca, Ovo mora da je mesto Paola Sorentina.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
