Motiv zabrane ulaska u tajnu prostoriju je veoma rasprostranjen, uzbudljiv i važan motiv u bajkama. Zabrana daje priči dramski naboj, uzbudljivost i zagonetnost, što su bitne odlike bajke. Ovaj omiljeni motiv je u mnogim bajkama povezan sa motivom odlaska oca od kuće (u lov, u rat), kada on izriče ovu zabranu svom sinu ili ćerkama.
Tako, recimo, rumunska bajka Začarani krmak počinje time da kralj mora u rat. On ostavlja tri kćeri da brinu o kući i posebno ih opominje da nikako ne ulaze u zadnju sobu, jer će ih inače zadesiti nesreća. Najstarija i srednja žele da uđu u zabranjenu sobu, samo se najmlađa protivi, čuvajući očev amanet. U sobi na stolu nađu knjigu u kojoj je zapisano da će se starije udati za kraljeviće sa istoka i zapada, a najmlađa za krmka sa severa.
Motiv se javlja i kada otac odlazi sa ovog sveta, a sinu ostavlja ključeve od svih soba, ali mu ostavlja u amanet da u jednu od njih nikada ne ulazi. To što zabranu izriče umirući otac čini je još moćnijom, a njeno kršenje još težim grehom.
Zabranjena soba je tabuisan prostor, „sveta misterija“, povezana s magijskim ili čudesnim u najširem smislu reči. Junak, baš kao i čitalac ili slušalac bajke, ima ambivalentan odnos prema zabranjenoj, tajnoj odaji, koja ga snažno privlači, opčinjava, ali i istovremeno odbija, izaziva zebnju i plaši. Osoba koja je u tu odaju nešto važno zaključala istovremeno mami junaka i brani mu da u nju uđe. A ako junak, ipak, zabrani uprkos uđe, ona reaguje besom i nemilosrdnom agresijom na kršenje zabrane.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
