Kao potpuni neznanac na platnu

Nekada davno snimali su dokumentarce stalno

O tvojim turnejama, koncertima i mislima, zar ne?

Ljudi su zvali, govorili “Sviraj i budi to što mi želimo, čuješ li, Judo!”

Mislio si da pretjeruju

Odbacivao ih s gnušanjem

Sve njih što su htjeli očešati se o tvoju slavu

Sad više ne pričaš tako glasno

Sad sjediš u pozadini, davno su prošla vremena kada si bio glas generacije

Kakav je osećaj

Kakav je osećaj

Gledati film o svom životu*

Kao potpuni neznanac

Kao lik na platnu?

Istina je, snimao si odlične filmove, gospodine Mangolde

Ali znaš da su to bili manji zalogaji

I nikad se nisi suočio sa ovakvim izazovom

A sada vidiš da to nisi mogao do kraja savladati

Rekao si da nećeš praviti kompromise sa umjetničkom slobodom, ali sada shvataš

Nema nikakve peripetije u radnji

dok buljimo u pokretne slike

pitaš nas: je l’ dovoljno da slušamo pjesme?

Kakav je osećaj

Kakav je osećaj

Snimiti jednu hagiografiju

Bez sukoba u njoj

Kao potpuni neznanac

Kao da nije čovjek na platnu?

Nikad se nisi osvrnuo da vidiš da ovakav film zahtijeva borbu i rast

I da nije dovoljno računati na fanove

Koji će prihvatiti bilo šta o svom Bogu

Ne bi trebalo računati na zadovoljštinu kroz par imena i note

Mogao si napraviti najbolji biopic svih vremena

Film koji bi nosio kao značku velikog uspjeha

Zar nije teško kad otkriješ da

On nije takav kakvim si ga predstavio

Pošto nisi smio da ga oslikaš cijelog u tvom filmu

Kakav je osećaj

Kakav je osećaj

Snimiti jednu hagiografiju

Bez sukoba u njoj

Kao potpuni neznanac

Kao da nije čovjek na platnu?

Vudi Gatri, Bili Kid i svi drugi tvoji identiteti

Piju, misle kako je to bilo ranije

Razmjenjujući sve posebnosti tvojih raznih bića

Ali ti bolje makni svoju Nobelovu nagradu, bolje je založi, dušo

Nekad si nas tako zabavljao

Kantautoru u ritama hrapavoga glasa

Sad drži svoju harmoniku, ona te zove, nemoj odbiti

Kad imaš sve, nemaš šta da izgubiš

Sad si legenda, nemaš nikakvih tajni za skrivanje

Kakav je osećaj

Kakav je osećaj

Gledati film o svom životu

A vidjeti da nije kompletan

Kao potpuni neznanac

Kao lik na platnu?

* Oduvijek sam, i u tome sigurno nisam usamljen, želio pisati poeziju kao što je to činio veliki, ma šta veliki, najveći, kantautor svih vremena, Bob Dilan. Uz to je išla i želja da nekad, makar na kratko, imam priliku da popričam sa drugom Zimermanom, da mu postavim neka, za mene jako značajna, pitanja. Naravno, ni jedno ni drugo nije ostvarivo, prvo zbog talenta a drugo, pa drugo i ne moram obrazlagati. Zato, za ovu priliku, umjesto recenzije, pokušao sam da spojim obije moje želje napisavši jedan prepjev, interpretaciju njegove čuvene pjesme “Like a Rolling Stone” u kojoj se obraćam i Dilanu i režiseru Džejmsu Mengoldu. U nastavku, za one koji se u ovom trenutku mršte, nešto sasvim drugačije – klasična recenzija.