"Ništa o demonstracijama nije zabeleženo u regularnoj jugoslovenskoj štampi. Kako se moglo saznati od učesnika sukoba, oni su bili upozoreni da ništa ne govore o tome", pisao je Njujork tajms 1954. godine
I šta je zapravo bila studentska 1968? Bunt ili revolucija? Potraga za više demokratije ili više komunizma? Mit, zabluda ili veliki san?
Jedan od najznačajnijih srpskih istoričara, i jedan od vodećih intelektualaca u periodu između dva svetska rata bio je i neuspešni rektor BU. Pošto uprava nije učinila ništa da zaštiti autonomiju univerziteta, studenti su toliko bili ljuti na rektora da su mu u protestima jednom prilikom kamenovali kuću
Dok srpski mediji licitiraju da li će Donald Tramp - posle poziva ambasadora u SAD Dragana Šutanovca - da poseti Beograd (kao prvi predsednik Amerike posle 45 godina), možemo da se podsetimo te "poslednje" posete Džimija Kartera glavnom gradu Jugoslavije 1980, koja je iz tadašnje perspektive delovala kao - diplomatski promašaj
Za pripadnike studentske organizacije koja je bila bliska vladajućoj stranci, Miloš Crnjanski je zabeležio da su "nedisciplinovani, sa malo političke sposobnosti i takta"
O studentskim protestima 1935. više je moglo da se sazna iz strane nego iz domaće štampe. Na primer i to kako su studenti na najgori način saznali šta je to suzavac i kako je zataškano ubistvo jednog studenta
Demonstracije u Studentskom domu 1931. izbile su mimo plana usled hapšenja studenata koji su mirno demonstrirali
Kako je počeo studentski bunt, ili svaka sličnost sa 21. vekom (ni)je slučajna...
Zašto zvanična Srbija, bez obzira na to ko je na vlasti, nipodaštava jedan od najvažnijih dana u svojoj istoriji? Zašto je taj dan toliko veliki problem da je sveden na prolaznu istorijsku epizodu i osuđen na zaborav i proterivanje iz kolektivne svesti?
Pokret nesvrstanih ponudio je treći put: ni Istok ni Zapad. Ali nesvrstanost nije bila tek puko držanje po strani, to je bila politička filozofija
U Srbiji su javnost i štampa bili prilično uzdržani. Prva slika Gavrila Principa pojavila se na naslovnoj strani beogradske "Politike" tek 6. jula. Danas je on popkulturna ikona – Gavrilo Princip i Vidovdan 1914. (treći deo feljtona)
Šta se zaista dogodilo 1389. godine?
Gavrilo Princip i Vidovdan 1914, prvi deo novog feljtona na Velikim pričama
"Pretrčala sam sudbonosni mostić. Stigavši na granicu okrenula sam se kako bih se poslednji put oprostila od Rusije..."
Zapisi iz "diplomatske sveske" Milana St. Protića, priča koja objedinjuje Vidovdan, početak Prvog svetskog rata i srpska predubeđenja o Vatikanu
"Za tih pet meseci koliko je trajao naš zajednički život, mirno sam živela sa svojim drugaricama iz ćelije ne umarajući se pritom svakodnevno da im držim pridike govoreći o ljudskom dostojanstvu, o Bogu, za čije postojanje one nisu znale ili su ga zaboravile..."
Zašto ćerka kralja Petra nije želela da napusti Rusiju posle Oktobarske revolucije, kako je dobila propusnicu "od Trockog", kako je špijunskim akcijama dobijala informacije o stanju carske porodice...
Pred odlazak sam se oprostila s carem i nipošto nisam mogla pretpostaviti da ga vidim poslednji put. On me je poljubio i blagoslovio. Duboka tuga koju sam videla u njegovim plavim očima je poslednja stvar koju sam zapamtila o njemu
