Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović se na sajtu Velike priče dopisuju u kolumni “Jesi li video ovo?”
***
Bok, Ante,
Apsolutno shvatam tvoje muke sa srpskim graničnim policajcima koji šatro ne razumeju hrvatski izraz osobna karta, hrvatski jeste jezik teži za učenje i shvatanje od svahilija. Osobito kad ste policajac. To ti je kao onaj vic kada policajac ulazi u prodavnicu i kaže prodavačici: “Do you speak English?”, pa onda prodavačica kaže “yes”, a policajac kaže: “Marlboro!”
Jednom sam i sam pomislio, prošle godine u Fažani, da bih svoju konverzaciju sa turističkom šalterskom službenicom, prodavačicom karata za trajekt koji vozi na Brione, trebalo simultano da prevedem na hrvatski, kako bih svima pokazao da imam završen konverzacijski kurs hrvatskog jezika.
– Da li vam trebaju i naši pasoši? Ili… putovnice? – upitao sam turističku šaltersku službenicu, simultano prevodeći drevni srpski izraz pasoš na delimično tečni hrvatski, a onda me je moja žena izvela ispred kancelarije (hrv. ureda) za izdavanje karata za trajekt od Fažane do Brijuna, i rekla mi na tečnom srpskom: “Dragoljube (a punim imenom me uvek zove kad nešto zgrešim), zar nemaš utisak da ona mlada dama misli da je zezaš kad joj kažeš pred celim uredom (srpski: kancelarijom), da li vam trebaju naši pasoši, a onda kao, da ispadneš šarmantan, ispraviš se pa kažeš – putovnice?”
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
