Goran Marković i Rajko Grlić, jedni od najvećih i najpoznatijih reditelja sa ovih prostora u rubrici “Jesi li snimio ovo” dopisuju se svakog ponedeljka na Velikim pričama.
***
Dragi Rajko,
Kad već pominješ dokumentarce, ne mogu a da se ne setim naših početaka. Obojica smo tako ulazili u profesiju, i to je, nekako, bio najlogičniji put – od stvarnosti ka ideji. Igrani filmovi, kojima smo se kasnije okrenuli, čine mi se drugačijim – tu se od ideje dolazi do stvarnosti.
Ono što smo našim dokumentarcima pokušavali je da, koliko se sećam, budemo subverzivni, makar provokativni, što je u ono vreme progona Crnog filma predstavljalo u neku ruku hrabrost.
Još uvek se sećam tvog kratkog filma „Pitka voda i sloboda“ ili serije “Neobavezno” koju smo radili za televiziju. Radovali smo se svakoj diverziji koju smo uspevali da kroz naše dokumentarce poturimo, a tome se radovala i publika koja nas je podržala i otvorila nam vrata igranog filma, kojem smo svi težili.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
