Karikature mirovnih pregovora u Lozani po pravilu prikazuju jednog visokog, otmenog tipa sa jedne i niskog, glavatog, nagluvog čoveka sa druge strane. Jedan je britanski ministar spoljnih poslova Džordž Natanijel Kerzon, a drugi vođa turske delegacije Ismet. Tako je naglašen nesklad između diplomatskog iskustva i pozicija dvojice ljudi koji su od novembra 1922. do kraja jula 1923. godine – uz jednu dvomesečnu pauzu, od februara do aprila – pregovarali o potpisavanju primirja između zaraćenih strana.
Pregovori u Lozani i sporazum koji je u tom švajcarskom gradu potpisan 24. jula 1923. godine, karikatura su sami po sebi – Evrope i sveta u godinama iza zvaničnog kraja Prvog svetskog rata, odnosa među saveznicima koji su u tom ratu odneli pobedu i stanja u kom su se nalazili poraženi.
Ipak, značaj tog mirovnog sporazuma, mnogo je veći od karikaturalnog. Mnogi istoričari širom sveta, ističu da je upravo tim dokumentom zapravo okončan Veliki rat. Ta teorija, priznajemo, zvuči suviše alternativno, s obzirom na to da smo svi u školama učili kako je velika klanica naroda završena potpisom primirja u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša 11. novembra 1918. tačno u 11 časova, a da su političke posledice tog rata raščivijane u Versaju naredne godine. Ipak, zanimljivo je da jednostavna Google pretraga nudi veliki broj naučnih radova na ozbiljnim univerzitetima i knjiga ozbiljnih istoričara koji argumentuju u korist ove teorije.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
