Tog leta 1982. godine, politička Jugoslavija se polako navikavala na život bez Josipa Broza Tita, Turska se navikla na život pod vojnom huntom (takođe od 1980. godine), a raskrsnica beogradskih ulica Bulevar revolucije i Generala Ždanova – za one koji su posegli za Google mapsom, to su današnje ulice Bulevar kralja Aleksandra i Resavska – još uvek nije bila toponim koji je u lokalnom vračarskom slengu nosio naziv “kod mrtvog Turčina”.
Ambasador Turske u Beogradu Galip Balkar dobio je specijalan zadatak, da jugoslovenskom državnom vrhu iskaže nezadovoljstvo jednom medijskom pojavom koja je zabrinula njegove šefove u Ankari. Početkom jula te 1982. godine, na Televiziji Beograd prikazana je emisija u kojoj je pomenut genocid nad Jermenima u Turskoj 1915. godine, uz navođenje podatka da je 1,5 miliona ljudi ubijeno. Bio je to šok za Tursku, imajući u vidu da je zvanična politika te zemlje bila apsolutno negiranje bilo kakvog stradanja Jermena, baš kao i činjenicu da se Titova Jugoslavija nikada nije određivala po tom pitanju. Balkar je zatražio prijem u tadašnji Savezni sekretarijat inostranih poslova, bilo je to dve nedelje po prikazivanju sporne emisije, i načelnika Prve uprave Iliju Đukića upozorio da bi okretanje stava “moglo i od Jugoslavije s vremenom stvoriti plodno tle za terorističke akcije Jermena uperene protiv turskih diplomatskih predstavnika u svetu”.
Ilija Đukić je odgovorio da su u Jugoslaviji novinari slobodni i da jedna emisija ne može predstavljati predtekst za terorizam protiv Turske. Emisija možda nije mogla da bude predtekst za terorizam, ali je do terorizma uskoro došlo.
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno tokom uskršnjih i prvomajskih praznika.
Već imate nalog? Ulogujte se
