U Momčila sablja sa očima,
Ne boji se nikoga do Boga.
Narodna pesma
“Zora čoveka”, čuvena scena u filmu “2001: Odiseja u svemiru” Stenlija Kjubrika u kojoj su prikazani naši preci u formi čovekolikih majmuna poseduje jedan od najpoznatijih montažnih rezova u istoriji filma. To je trenutak kada jedan od pripadnika plemena praljudi baca životinjsku kost u vazduh i ona se volšebno pretvara u svemirski brod. Međutim, njoj prethodi jedno veliko otkriće. A to je otkriće oružja. Pre nego što će zavitlati kost prema zvezdama, vođa plemena će shvatiti da se njome može ubiti. I taj trenutak spoznaje predstavlja neku vrstu trijumfa. Pošto je Kjubrik vazda bio subverzivan i stalno je učitavao skrivene poruke u svoj kinematografski rad, mnogo godina kasnije, neki minuciozni tumači njegovih dela primetili su da brod u koji se kost “pretvori” nije tek obična svemirska letelica. Naime, radi se o brodu sa bojevim glavama.
Bilo tačno ili ne, ovo tumačenje navodi na razmišljanje. Rat postoji još od “Zore čoveka”, baš kao i oružje kojim se vodi. A, na nesreću nas stanovnika ovih prostora, rat je duboko učitan u naše kolektivno pamćenje, sa njim – i oružje. Fascinacija oružjem nije nešto što postoji od juče i zanimljivo je videti kako ono ima primenu i sopstvenu simboliku i u običnom životu. Kada se rodi dete, srećni tatko ispali okvir iz “tetejca” u vazduh, za sreću i zdravlje novorođenčeta. Isto se radi i na svadbama a još uvek postoji običaj da mladoženja mora da ustreli jabuku, inače ništa od mlade i svadbe i veselja. Na sahranama, počasni rafal za pokojnika. U crkvama, po zidovima naoružani sveci i vitezovi, na grbovima gradova ljudi sa mačevima i kuburama, neki novi klinci slikaju selfije sa svojim utokama, čak su se sveštenici u neka vremena kojih se nerado sećamo fotkali ispred tenkova sa puškomitraljezima o ramenu… A lično poznajem jednog kolegu koji na korice svojih knjiga stavlja fotku gde pozira sa mauzerom u ruci.
Ali nije tako samo kod nas. Kjubrik nam je to pokazao još davne 1968. godine.
Još od pamtiveka, ljudi su pridavali oružju mistična i magična svojstva. Tako je britanski kralj Artur nosio čudesni mač “Ekskalibur”, moćni nordijski bog Tor imao je magični čekić “Mjolnir”, mač Svetog Đorđa se, prema predanju, zvao “Askalon” a stari slovenski bog Jarovid imao je mač koji se zvao “Jarost”.
Ni Srbi po tom pitanju nisu bili izuzetak.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
