Svi su ovde drugovi. Dok ne dođe naređenje…

Drugi odlomak novog romana u nastajanju “Noćni voz”, koji ćete moći ekskluzivno da pratite na Velikim pričama.

Pročitajte prvi deo na linku.

Sve tekstove Dejana Stojiljkovića za Velike priče pronađite ovde.

Pratite izbor za 100 najboljih romana.

***

2.

Odlazni peron bio je pust poput mog novčanika pri kraju meseca.

To me nije baš mnogo zbunilo.

Vozovi u ovoj zemlji odavno ne idu nikud. Služe sirotinji da putuju od jedne palanke do druge, u posetu rođacima ili da na buvljaku prodaju sitnice. Švercuju se u njima gladni studenti i srednjoškolci što beže sa časova, navijači cirkaju po kupeima a ocvali rokeri i hevimetalci crtaju lobanje i slepe miševe crvenim flomasterima po zidovima toaleta. Kondukteri dremaju po hodnicima, mamurni od juče i pijani od danas, a usputne stanice izgledaju kao da su izrezane sa trake nekog jugoslovenskog crnotalasnog filma.

Takva je i ova zemlja.

Voz što kreće u sitne sate i ne ide nikud.

Nema poslednje stanice. Samo prve.

A na njoj smo mi.

Putnici sa perona broj taj-i-taj.

Čekamo da se ukrcamo već decenijama.

Hoće da nas voze u Evropu, Ameriku, neki bolji svet. Obećavaju nam skup život i jeftin parizer, naše mašinovođe što nose firmirana odela i mirišu na keš i prevaru.

A mi malo kisnemo na tom peronu, malo nas prži sunce, nekad nam je hladno, nekad se grejemo prdežima, malo smo gladni, malo neispavani… Ali, pogledajmo se u oči, gde bismo bili da nismo na tom peronu? On je naše sidro. Naša oaza u pustinji. Naše ostrvo.

I sa njega nema bežanja.

Svako mora da sačeka svoj voz.

Moj je stigao tačno na vreme. Baš kao što je Nemanja Lukić rekao.

U tri i petnaest.

Đavolji sat.

Opipao sam oprezno utoku ispod pazuha i pljosku u levom džepu kaputa i onda se popeo u vagon.

Potražio sam prvi prazan kupe i tu se pružio da odspavam.

Napolju je dispečer srao nešto najavljujući nove polaske izjutra, ispod mene su krckali metalni točkovi a kupe je ispunjavao šum tople vode u zidovima vagona. U glavi, solidna količina maligana je učinila svoje.

Zaspao sam već sledećeg trena.