(Ovaj tekst je prvobitno objavljen 13. jula 2024, na Jamalov 17 rođendan)
“On je igrač koji nas iznenađuje svakog dana.”
Nekada ljudi iz fudbala kažu tačno ono što svi mislimo. Luis de la Fuente je u septembru prošle godine, nekoliko minuta nakon što je Lamine Yamal debitovao za Španiju, i još za to poluvrijeme utrpao i gol Gruzijcima, rekao upravo to što nam se otprilike u to vrijeme svima koji bar površno pratimo fudbal vrtilo po glavi – da je ovo igrač koji je toliko talentovan da nas svaki dan nanovo iznenađuje.
Nije to bilo nikakvo čudo, obzirom da je te noći u Tbiilsiju Yamal postao najmlađi Španac koji je obukao dres reprezentacije te zemlje u njenoj istoriji. Doduše, u to vrijeme još uvijek se govorkalo kako je taj poziv došao, između ostalog, i zato da ga tata, koji se rodio u Maroku, ili mama, koja se rodila u Ekvatorijalnoj Gvineji, ne bi možda pokušali nagovoriti da promijeni domovinu. Ali jasno, taj je poziv bio mnogo više od toga – bio je De la Fuentova potvrda da ono što smo tih dana gledali zaista jeste čudo od djeteta, igrač ogromnog talenta i potencijala.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
