Posle katastrofe u kojoj je stradao iranski predsednik Raisi širom sveta novine su bile pune analiza o bezbednosti prevoza vrlo važnih osoba i pratećih teorija zavere – “zar zaista verujete da to nije Mosad organizovao”. Znate kako to već ide kada neko složi veze između činjenice da je Raisi podržavao razvoj odnosa sa Rusima i da su zato neki želeli da umre, ili da je on bio prepreka za neke kadrovske kombinacije, ili sve se ovo dešava baš u vreme velike krize na Bliskom istoku. Motiva ima, ali gde je tu dokaz da je neko namestio ono što se desilo? Jedino što se zasada može navesti kao jasno i dokazano snimcima jeste kontrolisani let u teren (fraza koja se koristi u svetskoj avijaciji – controlled flight into terrain, CFIT) jednog iranskog “bela 212” sa predsednikom.
Radi se o vrlo pouzdanoj mašini. Amerikanci su u borbama u Indokini 1960-ih godina proslavili svoj “UH-1 hjui” koji je postao ikona pop kulture. U desetinama filmova čuli ste karakteristični zvuk rotora koji se na par kilometara čuje kao ritmično brzo udaranje. Kanađani su zatražili od firme Bel da projektuje namenski po njihovim taktičko-tehničkim zahtevima dvomotornu varijantu i 1971. godine dobili su prve primerke modela 212.
Italijanska Agusta dobila je licencu i njihovi AB-212 leteli su na našem prostoru – u periodu od 1977. do 1980. godine osam komada nabavljeno je za tadašnje sekretarijate unutrašnjih poslova za podršku u to vreme formiranim antiterorističkim jedinicama. U Beogradu su bila četiri komada i po jedan u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Sloveniji. Za četrdeset i više godina “bel 212” pokazao se za čistu peticu. Doduše, jedan je uništen u udesu avgusta 1991. godine u Jakovu, ali uzrok je bio onaj najčešći u avijaciji – ljudski faktor. U vreme borbi protiv “učki” 1998. godine jedan “bel 212” je izrešetan i jedan je pao i polomio se, ali britanski serviseri su vratili oba “bela 212” u život. Sada su tri komada još uvek u inventaru MUP-a Srbije iako su u 44. godini starosti. Makedonci su pre tri godine svoj primerak potpuno obnovili.
Nesrećni iranski primerak izrađen je 1994. godine u kanadskom pogonu firme Bel Tekstron u Mirabelu i zatim je nekim možda pravno ne baš čistim kanalima došao u iransku avijaciju. Svetski mediji insistiraju na problematičnoj tehničkoj podršci u Iranu u uslovima sankcija, ali delovi stižu čak i za primerke starih UH-1 koji su pribavljeni davno nekada u vreme vlasti Šaha Reze Pahlavija. Preživeli su i Islamsku revoluciju, i osam godina rata protiv Iraka, i razne krize, i lete još uvek.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
