Ne, to “Čije je vaše dete”, nema baš veze s Vladimirom Đukanovićem, iako je on to pitanje potegao kao “državno”, tvrdivši da dete nije vaše. Tu baš ne bismo mogli da obavimo DNK analizu, i pitanje je kako bi se država izjasnila.
Ali, otprilike, 200 ljudi godišnje ne samo da se zapita već se i odluči da utvrdi da li je njihovo dete njihovo, zaputivši se pravo u DNK laboratoriju Instituta za sudsku medicinu, u Deligradskoj ulici u Beogradu.
Najčešće sve počne sa sumnjom. Od crva koji se pojavi da zatruje dušu i unese nemir, sumnja postane toliko jaka da se zbog nje tih 200 osoba godišnje – manje ili više – odluči da s DNK dokazom zakorači u Institut, i proveri krvno srodstvo s detetom.
Ta sumnja ih vodi čvrstim korakom jer moraju da je se reše; ona već remeti sve odnose otkako se pojavila, sve što su do tad znali, sve što su do tad gledali jednim očima (pa, pogledajte sjajan film “Sumnja” s Meril Strip i Filipom Sejmurom Hofmanom), nestaje ma šta istina bila, dok ne udovolje tom svom unutrašnjem zlom šaptaču.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
