Bilo je više pokušaja “brendiranja” Srbije. Raznih saveta, i savetodavaca, marketinških stručnjaka, dobrih ideja, zbunjenih kampanja, potrošenog vremena i budžetskog novca. Gledali smo kampanje za promociju Srbije kao turističke destinacije, a bilo je i onih koje su poručivale da je Srbija zemlja za investicije. Jedino čega nije bilo su doslednost i kontinuitet.
Tako su se razne instance bavile promocijom Srbije, od Turističke organizacije, preko Privredne komore i Saveta za brendiranje, do Kabineta premijerke poslednjih godina. Tako smo jednom prodavali gastronomiju i dobar provod, drugi put dobro poslovno okruženje, potom kreativno-digitalni sektor, a sada je na red stiglo i vino i vinska kultura, kroz inicijativu “Vinska vizija Otvoreni Balkan”.
Ništa tu ne iznenađuje, jer marketing je dobro poznat populistički element, i legitimno sredstvo javne diplomatije.
Ne znam da li se iko više seća, no tzv. javnost je bila prilično glasna tokom nekih prethodnih pokušaja brendiranja Srbije. Razni gradski kružoci su se zgražavali i ljutili što se neko drznuo da brendira i “šminka” Srbiju, koja je, po mom skromnom mišljenju, bila tada mnogo lakša za “šminkanje” po mnogim parametrima nego što je danas.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
