“Kada sam se konačno skrasila u Beogradu”, kaže Nina, tridesetogodišnja Moskovljanka, “jedna od prvih stvari koje sam uradila bila je otvaranje Tinder naloga i bacanje u potragu za Rusima”. Nina, koja u srpskoj prestonici živi od septembra 2022, u tom smislu je veoma slična ostalim prognanim Rusima koji su naselili Srbiju. Njih 150.000 (ovo je približan broj, tačan je nepoznat) u potpunosti su reprodukovali svoje moskovske i peterburške rutine u Beogradu; kafei, restorani, frizerski saloni i saloni za masažu, pedikir i manikir, fitnes sale, čak i profili na aplikacijama za upoznavanje, kao i korišćenje isključivo ruskog jezika. Eto na primer Igor, tridesetdevetogodišnji vlasnik jednog preduzeća i čovek koji se još u proleće 2021. doselio u Beograd, otvoreno priznaje da od početka rata nema nikakav kontakt sa srpskim stanovništvom. “Družim se samo sa Rusima, pričam samo ruski i moja žena je Ruskinja.”
Nagrnuvši masovno po izbijanju rata u Ukrajini u Srbiju, Rusi su u Beogradu postali demografski veoma značajna grupacija. Čine više od 7% prestoničke populacije, i skoro su svi u nju dospeli bežeći od rata. Samo četiri evropske zemlje – Češka i tri baltičke republike – zabranjuju rusku imigraciju, a većina ostalih država Rusima uglavnom stvara probleme, čineći im živote veoma skupim. Tako Srbija ispada najprimamljivija opcija, jer ona nudi daleko najbolje garancije besplatnog ulaska, dobro plaćenih poslova za mlade diplomce, prijatan život i direktnu – iako pogubnu – avionsku vezu s Moskvom, a i slovenska i pravoslavna kultura Srba, relativno poznata Rusima, dodatni je umirujući element.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
