Boris Dežulović će u podkastu Velikih priča ispričati o tome šta je za njih, mlade Splićane bio Beograd iz osamdesetih godina u koji su dolazili i provodili se. Naravno da bi mladi Splićani i njihovi vršnjaci Beograđani mogli zameriti splitskom piscu na tome i rekli da i danas zabave ima samo što je ona drugačija. Ali poenta Dežulovićevog osvrta na naš grad onda i sada je da je on po njemu danas izgubio modernost zbog koje je bio toliko privlačan njegovim sugrađanima pa su se vikendom upuštali u truckanje vozom od Splita.
O raznim aspektima modernosti priča se i povodom čitavog slučaja zgrade Generalštaba i njenog mogućeg nestanka. Treba reći i da se isticanje modernosti ponekad povlači pred argumentima da zgradu treba očuvati kao memorijal NATO bombardovanja 1999. Ono što bi bilo jedino ispravno, to je da se ta zgrada vrati u prvobitni izgled, onakav kakvim ga je zamislio Dobrović. A taj izgled nisu bile rupe u prelepoj zgradi koja je arhitektonski bila slika savremenosti i arhitekture zbog koje je pre neku godinu i čuveni njujorški muzej MoMA posvetio izložbu kreatorima skulptura i građevina iz jugoslovenskog socijalizma.
Uostalom, pogledajte strane turiste oko zgrade Genexa koja je već visoko pozicionirana na mapi evropskog brutalizma.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
