Boris Dežulović će u podkastu Velikih priča ispričati o tome šta je za njih, mlade Splićane bio Beograd iz osamdesetih godina u koji su dolazili i provodili se. Naravno da bi mladi Splićani i njihovi vršnjaci Beograđani mogli zameriti splitskom piscu na tome i rekli da i danas zabave ima samo što je ona drugačija. Ali poenta Dežulovićevog osvrta na naš grad onda i sada je da je on po njemu danas izgubio modernost zbog koje je bio toliko privlačan njegovim sugrađanima pa su se vikendom upuštali u truckanje vozom od Splita.
O raznim aspektima modernosti priča se i povodom čitavog slučaja zgrade Generalštaba i njenog mogućeg nestanka. Treba reći i da se isticanje modernosti ponekad povlači pred argumentima da zgradu treba očuvati kao memorijal NATO bombardovanja 1999. Ono što bi bilo jedino ispravno, to je da se ta zgrada vrati u prvobitni izgled, onakav kakvim ga je zamislio Dobrović. A taj izgled nisu bile rupe u prelepoj zgradi koja je arhitektonski bila slika savremenosti i arhitekture zbog koje je pre neku godinu i čuveni njujorški muzej MoMA posvetio izložbu kreatorima skulptura i građevina iz jugoslovenskog socijalizma.
Uostalom, pogledajte strane turiste oko zgrade Genexa koja je već visoko pozicionirana na mapi evropskog brutalizma.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
