Prijatelji mojih godina često pitaju o čemu razgovaram sa svojim starijim prijateljima. To je, naravno, zato što ja, za razliku od njih, imam starije prijatelje. I to ne jednog. Mnogi moji prijatelji stariji su i po trideset godina od mene.
To ni po čemu nije problematično, jer nisam ranjiva kao što bih bila, recimo, da sam u ranim dvadesetim, ali sama činjenica da se družim sa starijim dovoljno je upadljiva i izaziva pitanja. Kombinacija radoznalosti i divljenja očitava se na licima mojih drugarica, a ponekad i slučajnih prolaznika iz posla, kada shvate da sam prijatelj sa nekim koji su odavno afirmisani u svojim profesijama.
A nisam ih birala po tome. Jednostavno smo prijatelji koji bi uradili sve jedni za druge, ili makar većinu, kako to prijatelji već i rade. Ipak, da ne bude zabune odmah na početku, ja od toga ni na koji način ne profitiram, kao ni oni, a samim tim naše prijateljstvo nije stvar interesa.
Čega je onda stvar? Zašto?
Šta to privlači mladu ženu da gradi dugotrajne i veoma bliske odnose sa ljudima mnogo starijim od njene generacije?
Da li je to nužno igra moći?
Da li je to intelektualno i moralno poltronstvo?
Na neka pitanja imam, a na neka nemam nikakav odgovor. Pa, hajde onda, istražimo ih zajedno.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
