Kad god čujemo da je neko doživeo seksualno zlostavljanje ili se pojave serije ala Baby Reindeer, krene i salva pitanja tipa: „pa što nisu prijavili?”, „što nisu prekinuli?”, što nisu ovo, pa što nisu ono. Sigurni u to da sve znamo, sigurni u to da bismo mi drugačije, krećemo da komentarišemo, delimo netražene savete i pametujemo. Neki („ljudi zlostavljači”) to rade zato što uživaju da dodaju otrovnu so na ranu, maltretiraju, postiđuju i kinje. Neki („ma, ja bih ga… ljudi”) tako beže od surove realnosti da bi zlostavljanje, zaleđenost i zatvaranje mogli svakome, pa i njima da se dese. Neki (ja želim da verujem „većina ljudi”) pitaju zato što ne razumeju i zaista autentično zbunjeno traže odgovore. Kada pitaju, često komentarišu da nemaju koga da pitaju jer ne poznaju nikoga kome se to dogodilo. Statistika pak kaže da je to vrlo malo verovatno. Podaci Veća Evrope i brojnih istraživanja govore da svaka četvrta devojčica, svaki šesti dečak, odnosno svako peto dete do svoje 18. godine doživi neki oblik seksualnog zlostavljanja. Takođe, svaka treća žena i svaki peti muškarac pretrpe neki oblik seksualnog zlostavljanja u odraslom dobu, dok 81% žena i 43% muškaraca ima iskustvo seksualnog uznemiravanja (podaci Stop Harrasment Programa iz 2019. godine).
Iako često mislimo da su to „tamo neka, od mene dramatično različita” deca i odrasli, realnost je da su to neretko osobe koje poznajemo, sa kojima redovno i o svemu, sem o tome pričamo. Ne pričamo jer se o „tome” ne priča. Ne pričamo jer su to teške teme. Uznemire, preplave pa se lako skrene na ono „pusti, sad je gotovo, ne vraćaj se nazad” ili „uf, teško mi je i slušati” praćeno onim čuvenim „ajmo na neke lepše teme”. Ne pričamo i zato što mislimo da to nije naša i „ne bi nikada ni mogla biti naša tema”. Dosta radim sa ljudima koji su doživeli seksualno zlostavljanje i većina njih mi je u nekom trenutku rekla „mislio/mislila sam da meni ovo ne bi moglo da se dogodi” ili „mislio/mislila sam da bih ja reagovao/reagovala skroz drugačije, da bih prepoznala na vreme, da bih se zaštitio/zaštitila”. „Mislio/mislila sam i da sam jači/jača, da mogu da se izborim sam/sama, da će nekako proći… ne mogu sebe da prepoznam”.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
