U trenutku u kom ceo svet doslovno kipi, pitanje globalnog zagrevanja izbija u prvi plan kao jedan od najhitnijih problema sa kojima se čovečanstvo suočava. Temperature koje neprestano rastu, ekstremni vremenski događaji koji postaju sve češći i intenzivniji, duže i ozbiljnije suše, poplave, oluje, primoravaju nas da se ozbiljno zamislimo nad sudbinom naše planete i brzinom kojom moramo delovati. Sve veći broj stručnjaka i naučnika upozorava da je neophodno da se trgnemo i preduzmemo odlučne korake kako bismo sprečili dalje pogoršanje ovog kritičnog problema.
Kako da se izborimo sa vremenom? Šta nas očekuje u narednom periodu? Da li su toplotni talasi i superćelijske oluje naša nova normalnost?
Na neka od tih pitanja, odgovor sam potražila na adresi Kneza Mihaila 35, u Beogradu. Ako vam liči na adresu Srpske akademije nauka i umetnosti, to je zato što na toj adresi i jeste sedište institucije koja je krajem prošlog i početkom ovog veka odigrala u percepciji javnosti (i verovatno ne samo tako apstraktno) odigrala važnu ulogu u tome kako će izgledati društvo u kom živimo. I kabinet u kom sam sedela i tražila odgovore uklapao se u tu sliku – masivni drveni sto, velika fotelja iza njega i u njoj akademik, iznad nas visoki plafon, a oko nas police sa knjigama i debele zavese. Samo što Fedor Mesinger nije stereotipni akademik, zagledan u horizonte sopstvenog intelektualizma. On je kao naučnik zagledan u budućnost (planete), a kao čovek od punih 90 godina, svedok istorije u kojoj smo se i mi kao ljudska bića i planeta kao naš domaćin, nepovratno promenili.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
