Tokom prve decenije dvehiljaditih, dok sam bio u aktivnom odnosu na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, sarađivao sam i družio se sa mnogo koleginica i kolega. Većina ih je bila iz Srbije, a takođe iz gradova nekad zajedničke nam zemlje – Jugoslavije (Sarajevo, Skoplje, Zagreb, Split, Banja Luka).
Ipak, druženje sa jednim čovekom (iako ne stalno i intenzivno) ostalo mi je posebno u sećanju. Reč je o kolegi, sociologu po imenu Erik D. Gordi (Eric D. Gordy). On je Amerikanac rođen u Sijetlu (SAD). U braku je sa Beograđankom Ivanom sa kojom ima ćerku Azru. „Naš zet“ – kako volimo da kažemo mi posesivni Srbi.
Nedavno je gostovao na televiziji N1, u emisiji Danice Vučenić „Iza vesti“. Dugo se nismo videli i raduje me da se nalazi u odličnoj fizičkoj i mentalnoj kondiciji (uostalom, mlađi je 15 godina od mene). Tom prilikom je kao i uvek briljantno analizirao događaje u Srbiji vezane za studentske proteste i blokade fakulteta, organizovane povodom pogibije 16 nevinih ljudi zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
On smatra da se u slučaju Srbije do sada govorilo o zarobljenoj državi, a sada je imamo slučaj zarobljenog društva. Posebno se kritički osvrnuo na opasan potez vlasti, kada je režim posegao za soničnim oružjem na najvećem studentsko-građanskom protestnom skupu ikada održanom u Srbiji.
Osudio je i mlako reagovanje institucija Evropske unije na taj neljudski čin. U toj emisiji doslovce je rekao: „Evropska unija može ostvariti svoj cilj (rudarenje litijuma i slično) samo pod uslovom da Srbija ima nedemokratsku vladu“. Sic!
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
