Tokom prve decenije dvehiljaditih, dok sam bio u aktivnom odnosu na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, sarađivao sam i družio se sa mnogo koleginica i kolega. Većina ih je bila iz Srbije, a takođe iz gradova nekad zajedničke nam zemlje – Jugoslavije (Sarajevo, Skoplje, Zagreb, Split, Banja Luka).
Ipak, druženje sa jednim čovekom (iako ne stalno i intenzivno) ostalo mi je posebno u sećanju. Reč je o kolegi, sociologu po imenu Erik D. Gordi (Eric D. Gordy). On je Amerikanac rođen u Sijetlu (SAD). U braku je sa Beograđankom Ivanom sa kojom ima ćerku Azru. „Naš zet“ – kako volimo da kažemo mi posesivni Srbi.
Nedavno je gostovao na televiziji N1, u emisiji Danice Vučenić „Iza vesti“. Dugo se nismo videli i raduje me da se nalazi u odličnoj fizičkoj i mentalnoj kondiciji (uostalom, mlađi je 15 godina od mene). Tom prilikom je kao i uvek briljantno analizirao događaje u Srbiji vezane za studentske proteste i blokade fakulteta, organizovane povodom pogibije 16 nevinih ljudi zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
On smatra da se u slučaju Srbije do sada govorilo o zarobljenoj državi, a sada je imamo slučaj zarobljenog društva. Posebno se kritički osvrnuo na opasan potez vlasti, kada je režim posegao za soničnim oružjem na najvećem studentsko-građanskom protestnom skupu ikada održanom u Srbiji.
Osudio je i mlako reagovanje institucija Evropske unije na taj neljudski čin. U toj emisiji doslovce je rekao: „Evropska unija može ostvariti svoj cilj (rudarenje litijuma i slično) samo pod uslovom da Srbija ima nedemokratsku vladu“. Sic!
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
