Sve smo radili prvi. Nismo prvi izmislili hladnokrvna ubistva, dobro, to smo malo zakasnili, ali smo prvi od čoveka – ili, u našem slučaju žene – koja je likvidirala neko lice u po bela dana napravili heroja.

Amerika se ovih dana preispituje zbog ubistva generalnog direktora jedne od najvećih zdravstveno-osiguravajućih kuća. Brajanu Tompsonu je nasred ulice, ispred hotela na Menhetnu u kojem je odseo, prišao maskirani mladić – tek nedelju dana kasnije saznali smo da se zove Luiđi Manđone, kao da je ispao iz “Sopranosa” ili “Super Marija” – i usmrtio ga pištoljem sa prigušivačem, samo da bi potom odšetao, odvezao se taksijem, seo na bus i nestao.

Nije to bio običan manhunt, kada javnost čeka kada će biti uhapšen ubica i kada svega šaka kretena navija da on nastavi da izbegava policiju. Ovo je bilo nešto drugo. Ubica je slavljen, društvene mreže su ga hvalile, mnogi su mu nudili utočište, oni dizajnu skloni su iscrtavali njegov lik i preko drugih velikih kompanija. Samo jedan tvit sa željom da Tompsonov ubica nikada ne bude pronađen prikupio je nekoliko stotina hiljada lajkova.