“Šta se ti žališ? Neko drugi bi sve dao da je na tvom mestu i radi za nas!” Rečenice poput ove, izgovorene gotovo sa podsmešljivim tonom, odjekuju hodnicima mnogih firmi, kao nekakva mantra. Sijaset fraza sličnih ovoj kruži kancelarijama, šire se društvenim mrežama, a povremeno se provuku i kroz razgovore sa prijateljima, kao da su se odomaćile. U okruženjima koja neguju takav narativ, “čast” je postala valuta plaćanja. Zar vam nije čast što radite u firmi sa takvim ugledom, ili to što imate priliku da se žrtvujete za “veću stvar”? A još biste i da vas plate za to…
Iza te fasade “časti” često se kriju poniženje, iscrpljenost i tišina. Mladi ljudi je prihvataju kao deo igre ili uverenja da je ćutanje cena iskustva.
Priča o radnim pravima i uslovima u velikim, uglednim kompanijama ponovo je u fokusu u poslednjih nekoliko nedelja. Iza “open space” koncepta, radnog prostora uređenog po feng šuiju, najmodernije opreme, svetlucavih reklama, u kancelarijama u kojima “teče med i mleko” (barem vam se tako čini dok maštate da radite u takvim okruženjima), uslovi su neretko baš brutalni i suprotni svemu onome što se plasira van ofisa. Retko “sa strane” to možemo da vidimo.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
