Maestro je odložio palicu

Preminuo je Alan Grinspen, legendarni predsednika američkih Federlnih rezervi, iliti Fed, i čovek koji je zaslužio koliko i Voren Bafet da ga zovu „prorok“. Ali ne zbog investicionih odluka koje su u budućnosti donosile ogroman profit. Grinspen je poput Pitije, antičke proročice, govorio u zagonetkama. Legendarni „Maestro“, koji je kormilario američkom ekonomijom skoro dve decenije, pod četvoricom predsednika, preminuo je od komplikacija Parkinsonove bolesti, ostavljajući iza sebe epohu u kojoj je jedna njegova reč mogla da „pošalje tržišta u raj ili u pakao“, piše CNBC.

Njegova supruga, čuvena novinarka NBC Andrea Mičel, opisala ga je kao giganta koji je uvek bio iskren u priznavanju sopstvenih grešaka, ali svet će ga najviše pamtiti po strategiji „svrsishodnog zamagljivanja“. Grinspen je 2007. priznao da je namerno konstruisao rečenice koje postaju sve mračnije i konfuznije kako bi izbegao direktne odgovore koji bi poslali jasnu poruku berzama šta sprema Fed.

Dok se opraštamo od čoveka koji je 1996. čuvenom sintagmom o „iracionalnom ushićenju“ srušio tokijsku berzu za 3 odsto, na scenu stupa njegova sušta suprotnost.

Sadašnji prvi čovek Feda, Kevin Vorš, rešio je da penzioniše metafore. Njegovo prvo obraćanje imalo je svega 130 reči, bez poslovičnig grafikona koji daju prognoze – odbio da ih dostavi jer ih smatra štetnim, i sa jasnom porukom da će se boriti za stabilnost cena. Videćemo koji nadimak će dobiti Vorš, ali verovatno neće biti dvosmislen.

Dobro došli u Biznis sredom, vaš nedeljni pregled najvažnijih ekonomskih dešavanja.

SVET: Kineske rezerve nafte i digitalni rudnici u svemiru

Dugo očekivani sporazum u Švajcarskoj između Teherana i Vašingtona doneo je formalno otvaranje Ormuskog moreuza. Trezor SAD, pod komandom Skota Besenta, izdao je privremenu 60-dnevnu licencu za prodaju iranske nafte, dozvolivši čak i plaćanje u dolarima. Potpredsjednik Džej Di Vens govori o „velikom napretku“ i povratku inspektora nuklearne energije u Iran. Ipak, moreuz koji je nekada video 100 brodova dnevno, sada jedva beleži 35 prolazaka.