Na kraju je čitava priča završila onako kako je i trebalo da završi.
Nisu dopustili iznenađenje, nisu dopustili da im isklizne iz ruku, ali ipak su dali kakvu takvu nadu Interu i plesali po živcima svojih navijača. Činili ih zabrinutim i nervoznim. Jer to je Napoli, to je Napulj, to je normalno, tako mora biti.
Malo je više čikica sa radiom prislonjenim na uhom, ali vijesti putuju mnogo brže, loše pogotovo, i ona iz Coma da Inter vodi prostrujala je tribinama poput jednog velikog šamara i dodatne knedle u grlu.
Pogled na sat, grickanje noktiju, pa opet pogled na sat, vrijeme leti, evo već je skoro i poluvrijeme, još samo koji minut, nije valjda da ćemo…. Nije valjda…
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
