Ko se rodio u Jugoslaviji (onoj SFRJ Jugoslaviji), i ostao u njoj, nakupio je u ovih 30+ godina kojekakvih traumatskih iskustava. Kao u onim serijama koje traju milion sezona pa se akterima dese svakakvi traumatsko-dramski zapleti, tako smo i mi doživeli i/ili gledali ratove, bombardovanja, izbeglištva, politička ubistva i turbulencije, prebijanja i hapšenja, sankcije, nemaštine, siromaštva, hladnoće i gladi, poplave, zemljotrese, pandemije i verovatno još ponešto jednako veliko i strašno. Delovalo je da ne može ništa novo da nas „strefi”, a onda nam se desio „Ribnikar” i odmah nakon toga i Mladenovac.
U psihološkom smislu, za većinu ljudi ovo je teže od poplava i potresa jer je katastrofa koju je napravio čovek, a ne priroda; teža od bombardovanja i ratova na tuđoj teritoriji jer je to uradio neko ko je bio deo naše zajednice i deo odeljenja. To poslednje posebno boli. Taj neko je imao odeljenje! Taj neko nije bio odrasla osoba već dete od 13 godina. Dete, koje je toliko mlado da ne može krivično ni da odgovara. O tome koliko boli činjenica da su njegove žrtve deca i jedan, od strane cele škole, obožavani odrasli ne treba ni pričati. Jasno je skroz!
Pucnji ispaljeni u Beogradu i Mladenovcu odjeknuli su širom zemlje i regiona. U nekom smislu oni su probudili i ranili i svakoga od nas. Čak i oni koji su već utrnuli i „oguglali” na sva loša dešavanja i vesti osetili su da ih je ovo trglo i zabolelo. S druge strane, oni koji decenijama unazad grcaju u pokušajima da prevladaju druga traumatska iskustva osetili su da su zadobili još jednu, mnogo bolniju i opasniju ranu. Osećajući tu ranu i taj bol (svesni ili nesvesni da se na grčkom rana kaže trauma), počeli smo da pričamo da je ovo što nam se desilo trauma, neretko dodajući i ono „da se od tako nečeg nikada nećemo oporaviti”. Ova ideja bila je nažalost samo prva u nizu ideja koje smo putem medija i društvenih mreža prenosili i čvrsto zastupali, uprkos tome što nisu u skladu niti sa iskustvom u radu sa traumom niti sa istraživanjima iz ove oblasti. Ukoliko vas zanima šta smo sve (pogrešno) tvrdili i šta na temu traume kaže nauka i iskustvo, nastavite da čitate. Ukoliko mislite da o ovome sve već znate, razmislite ponovno.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
