“Beng, beng!”
Za nas koji smo odrasli igrajući se kauboja i indijanaca, partizana i Nemaca, i svih ostalih vrsta i podvrsta igrarija za mladunčad u kojima upiremo prstom u drugu decu imitirajući cevi vatrenog oružja, gestovi poput onoga koji je Dža Morent uradio dva puta u tri dana ne nose nikakvu težinu.
Uperiš prstom, ispustiš zvučni efekat verno prekopiran iz „Otpisanih“, i nasmešiš se. I on se nasmeši tebi. I to je kraj. K’o Čarls Bronson na kraju filma čiji su naslov kod nas maštovito preveli kao „Pol Kersi ne prašta“.
U Americi, međutim, na takve stvari ljudi gledaju malo drugačije. U zemlji gde vam ustav propisuje da imate puno pravo da se naoružavate, i gde se po cenzusu iz 2017. procenjuje da 326 miliona Amerikanaca ukupno poseduje 393 miliona komada vatrenog oružja – što, razume se, dovodi do nekoliko desetina hiljada smrti izazvanih olovom godišnje – jasno vam je da su norme ponašanja malo različite. Pogotovo od osoba od kojih očekuju da budu uzor mladima.
A pogotovo od osoba koje su već ležale suspenzije zato što su „mafijale“ po Instagramu i pokazivale svoju „kolekciju“ vatrenog oružja.
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno tokom uskršnjih i prvomajskih praznika.
Već imate nalog? Ulogujte se
