„Mala bara, puno krokodila“, govorio je svojevremeno legendarni Bata Trlaja o tadašnjem beogradskom podzemlju, pokušavajući na slikovit način da opiše trenutno stanje „na vrelom asfaltu“. Nekako se slično može okarakterisati i današnji život NBA profesionalaca, koji rano uđu u nekakve novce, a onda slede izazovi da se izbore sa svime time što ekskluzivan život profesionalnog sportiste nosi. U ovoj metafori, ta „mala bara“ je njihov život, a krokodili samo plove okolo i hoće da „odgrizu“ svoj deo.
Najsvežiji primer čoveka koji ne zna da pliva u stajaćoj vodi jeste mladi centar Šarlota Kai Džons. Džons, inače poreklom sa Bahama, prvi put je zaigrao košarku sa petnaest godina i onda proživeo nekoliko godina vrtoglavog uspona. Prvo je usledio transfer u prestižnu srednju školu, zatim dve godine u dresu „dugorogih“ iz Teksasa, i onda NBA draft na kojem je biran sa 19. mesta. Prve dve godine profesionalne karijere je uglavnom proveo „šetajući“ između prvog tima Hornetsa i filijale iz Grinzboroa, i tim iz Severne Karoline je dovoljno verovao u njega da mu je ugovorno zagarantovao i treću godinu uzastopne saradnje. Od Kaija se, dakle, očekivao neki napredak.
A onda, desilo se nešto što niko nije očekivao. Tokom leta, Džons je počeo da izbegava timske aktivnosti, i da se ponaša sve čudnije. Počeo je da proziva saigrače na društvenim mrežama i postavlja klipove samog sebe kako se krevelji i glupira. Ubrzo, oglasili su se i Hornetsi koji su rekli da će Kai „do daljega“ biti udaljen iz ekipe i da su u svakodnevnoj komunikaciji sa njime, što je u suštini krupan eufemizam za „suspendovan si, sine“ – sam Džons je nastavio da se benavi po mrežama kao da se ništa nije desilo, nastavljajući svoju spiralu izlaska iz profesionalne košarke.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
