„Mala bara, puno krokodila“, govorio je svojevremeno legendarni Bata Trlaja o tadašnjem beogradskom podzemlju, pokušavajući na slikovit način da opiše trenutno stanje „na vrelom asfaltu“. Nekako se slično može okarakterisati i današnji život NBA profesionalaca, koji rano uđu u nekakve novce, a onda slede izazovi da se izbore sa svime time što ekskluzivan život profesionalnog sportiste nosi. U ovoj metafori, ta „mala bara“ je njihov život, a krokodili samo plove okolo i hoće da „odgrizu“ svoj deo.
Najsvežiji primer čoveka koji ne zna da pliva u stajaćoj vodi jeste mladi centar Šarlota Kai Džons. Džons, inače poreklom sa Bahama, prvi put je zaigrao košarku sa petnaest godina i onda proživeo nekoliko godina vrtoglavog uspona. Prvo je usledio transfer u prestižnu srednju školu, zatim dve godine u dresu „dugorogih“ iz Teksasa, i onda NBA draft na kojem je biran sa 19. mesta. Prve dve godine profesionalne karijere je uglavnom proveo „šetajući“ između prvog tima Hornetsa i filijale iz Grinzboroa, i tim iz Severne Karoline je dovoljno verovao u njega da mu je ugovorno zagarantovao i treću godinu uzastopne saradnje. Od Kaija se, dakle, očekivao neki napredak.
A onda, desilo se nešto što niko nije očekivao. Tokom leta, Džons je počeo da izbegava timske aktivnosti, i da se ponaša sve čudnije. Počeo je da proziva saigrače na društvenim mrežama i postavlja klipove samog sebe kako se krevelji i glupira. Ubrzo, oglasili su se i Hornetsi koji su rekli da će Kai „do daljega“ biti udaljen iz ekipe i da su u svakodnevnoj komunikaciji sa njime, što je u suštini krupan eufemizam za „suspendovan si, sine“ – sam Džons je nastavio da se benavi po mrežama kao da se ništa nije desilo, nastavljajući svoju spiralu izlaska iz profesionalne košarke.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
