U istoriji NBA, ako niste Lejkersi ili Seltiksi, uglavnom vas pamte po velikim ekipama koje su nešto osvojile. Detroit? Prva asocijacija su „Bed Bojsi“, ili pak Ben Volas, Čonsi Bilaps i Rip Hamilton. Hjuston? Hakim, Keni Smit, Vernon Maksvel, Klajd Dreksler. Šampionski Niksi su imali Vilisa Rida, Volta Frejzira, Erla Monroa. Zaštitni znak Vašingtona bio je i biće Ves Anseld. I tako dalje i tako bliže.
Finiks Sansi su u ovom slučaju unikatni. U njihovom slučaju, pamte se velike ekipe koji nisu ništa osvojila, već su uvek bile „tu negde“. Čarls Barkli, Kevin Džonson, Den Marli, Stiv Neš, Amari Stodemajer, Leandrinjo Barbosa odavno su u analima profesionalne košarke kao neki od najinteresantnijih igrača kojima se „nije dalo“ u ljubičasto-belom dresu.
A kako vreme odmiče, sve više se čini da ćemo na taj spisak dodati i Devina Bukera, Krisa Pola, Diandrea Ejtona, Bredlija Bila i Kevina Durenta… jer sva je prilika da se ovaj Finiks dezintegrisao. Ili je makar na autoputu ka tamo.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
