Koliko suludo zvuči da je, imajući u vidu partije kojima su pripadali i političko nasleđe koje su za sobom ostavili, Džon Kenedi među neobrazovanima i radnicima imao više glasova od Ričarda Niksona (republikanac), a da je Nikson daleko bolje stajao među visoko obrazovanima i menadžerima?
Kenedi, demokrata, upamćen je kao progresivno lice američke politike, simbol modernosti koji je, ako ničim drugim, razumom hladnom glavom u najvrelijoj epizodi Hladnog rata zadužio i Ameriku i ceo svet. Nikson, republikanac, personifikacija je okoštalosti korumpiranog sistema.
Kao takvi bi se mnogo lakše smestili u današnju paradigmu američkog dvopartijskog sistema.
Nekada bi se to pojednostavljeno objašnjavalo: republikanci su populisti koji uzimaju glasove radnika, a rade za interese krupnog kapitala; demokrate su stranka srednje klase. Prvi smanjuju poreze što odgovara kapitalistima, demokrate podižu poreze i za njihovog vakta država više ulaže u socijalna davanja. Smenjuju se na osam godina i tako se održava društvena ravnoteža.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
