Svaki društveni pokret je jedinstven i poseban na svoj način. Sociolozi su, zahvaljujući širini svog teorijskog vidokruga i metodološkim mogućnostima, kadri da izvedu određene generalizacije time što u svim posebnostima mogu pronaći neku zajedničku crtu. U slučaju najnovijih studentskih gibanja, oni mogu identifikovati elemente koji krase svaki bunt mladih i nezadovoljnih ljudi.
Neki pokreti imaju političku dimenziju, drugi ekonomsku, treći ekološku i tako dalje. Ali studentski pokreti, ma gde nastali i u bilo koje vreme, jedinstveni su po tome što su bezrezervno generacijski obojeni. Namera svih pokreta mladih usmerena je na promenu načina njihovog života u svakodnevlju.
S obzirom na to da sociolozi način života određene socijalne grupacije nazivaju kulturom, to su studentski pokreti i pobune poglavito subverzivni i u svojoj biti kontrakulturni. Na taj način ja sagledavam i najnovija studentska gibanja u nas. Ona su pokrenuta padom renovirane nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici kojom prilikom je poginulo 15 nedužnih ljudi.
Sociološki nerv mi nije dao mira da ostanem samo na ovom slučaju, već da identifikujem elemente koji se mogu pripisati pokretima šezdesetosmaške nove levice (New Left) koji su se događali na prostorima SAD i Zapadne Evrope, ali koji nisu zaobišli ni SFR Jugoslaviju. U međuvremenu se u Srbiji 1996. dogodio još jedan veliki studentski bunt.
Imaju li nešto zajedničko aktuelne studentske demonstracije kod nas sa onim što se dešavalo mnogo godina ranije?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
