Kad se budem obogatio u svom domu imaću jednu sobu u kojoj će biti ekran veličine onih slika koje imaju svi malo bolji evropski zamkovi na koje staju čitave bitke sa svih sedam hiljada i petsto statista. Jedino što će na mom ekranu neprekidno ići “La grande bellezza” Paola Sorrentina, postmoderni masterpis o postmodernom životu i njegovom postmodernom smislu.
Sad znate kako Paolo i ja stojimo.
Što se tiče njegovog novog filma, “Parthenope”, koji je premijerno prikazan na “Kanu” (i nije osvojio nijednu nagradu), on kao čak i najlošiji Sorrentinovi filmovi zavređuje da ga pogledate, jer danas ima premalo filmskih autora koji se filmom bave da bi progovorili o životu, na način na koji su to činili čiča Thomas Mann ili gospodin Fellini. Dakle, baveći se njegovim filozofskim aspektom, ali i njegovim totalom.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
