Svet

Ko je zaista pobedio (a ko izgubio) u Siriji ?

Euforija zbog pada diktatorskog režima može da se pretvori u faktičku podelu zemlje, poput one u Libiji i Iraku, ili u građanski rat nižeg ili višeg intenziteta kakav smo imali u prethodnoj deceniji nakon takozvanog Arapskog proleća

Ispred jedne od državnih institucija u Damasku, 8. decembra 2024. / Rami al SAYED / AFP / Profimedia
dec 09 2024, 09:10

Podeli

Lenjinu se pripisuje rečenica da nekada prođu decenije a da se nište ne dogodi, a onda se u jednoj nedelji dogode decenije. To se upravo dogodilo u Siriji prethodne nedelje, diktatura koja je trajala šest decenija pala je u jednoj sedmici.

Pad režima Bašara el Asada nije loša vest, ali nas iskustvo uči da je potrebno da sačekamo da bi je zaveli pod dobru vest, imajući prethodna iskustva iz Libije i Iraka. Sudbinu Sirije, od njenog rađanja (granice su skicirali britanski diplomata Mark Sajks i njegov francuski kolega Fransoa Piko), odlučuju stranci i velike sile. Neće biti mnogo drugačije ni ovog puta.

U ovom momentu kao pobednici izlaze, osim lokalne kolicije protiv Asadovog režima, pre svega Arapi suniti, Turska i delimično Izrael. U grupi najvećih gubitnika su Iran i Rusija, njihov poraz je strateški što ga čini još težim. Slede Hezbolah i alaviti kao kolateralna šteta, dok Saudijska Arabija, Jordan, Irak moraju da budu vrlo oprezni jer nestabilnost i sukobi mogu da izađu izvan granica Sirije.

U ovom momentu kao pobednici izlaze, osim lokalne kolicije protiv Asadovog režima, pre svega Arapi suniti, Turska i delimično Izrael. U grupi najvećih gubitnika su Iran i Rusija, njihov poraz je strateški što ga čini još težim

Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price