Kažu da su neki timovi prokleti.
U Evropi, poznat je bio fenomen Bajera iz Leverkuzena, koji je u više navrata stizao na prag osvajanja svačega i uvek ostajao kratak. Dugo su nosili nadimak „Bajer Never-Kuzen“, sve dok se nije pojavio Ćavi Alonso, pa su onda naprasno postali „Bajer Never-Luzen“. Ali svakako su dugo bili „prokleti“.
U Americi je bilo više slučajeva ekipa koje nikako ne mogu da izađu na zelenu granu. Boston Red Soksi i Čikago Kabsi su čuveni primerci, i oni su ušli u anale sporta po koeficijentu nesreće koja je umela da ih zadesi. Golden Stejt Voriorsi su decenijama bili simbol nekompetentnosti. Pa opet, i to se sve „sada juče zove“.
Međutim, nekada celi gradovi postanu prokleti. Nekada se sudbina toliko žestoko uroti protiv jednog naseljenog mesta, da niko od njihovih ljubimaca nikako ne postigne ništa – ni u jednom sportu u kojem učestvuju. Ponekad, samo ponekad, se i njima desi nešto lepo. Ali onda i to lepo prođe, a ožiljci ostanu, i vratimo se na staro.
I jedan od tih gradova je svakako Klivlend.
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno tokom uskršnjih i prvomajskih praznika.
Već imate nalog? Ulogujte se
