Sećate se one scene iz Boja na Kosovu, kada Miloš Obilić oslobadja vidara Bogoja, a ovaj ga podseti da mu je na Pločniku izvidao rane. Bogoje, kasnije ćemo saznati da mu je novi identitet Mustafa, je fiktivni lik, boj na Pločniku bi trebalo da se odigrao, verovatno 1386. godine.
Ono što je sigurno je da je te iste godine, 19. oktobra, održano prvo predavanje na najstarijem univerzitetu na tlu današnje Nemačke (Nemci su u decenijama pre toga osnovali dva druga univerziteta, ali oni nisu na tlu Bundesrepublike), onaj u Heidelbergu.
Grad na reci Neckar spada medju najlepše u svojoj zemlji i ima bogatu naučnu i kulturnu istoriju, u njemu je živelo i radilo 57 nobelovaca; niz ličnosti koje su definisale našu civilizaciju i život – Hegel, Mendeljejev, Habermas, Schumann, Fromm, Weber, Feuerbach, Maugham, Toynbee, Murnau; brojni političari i državnici, medju kojima su Helmut Kohl, Ljuba Nenadović i Jovan Ristić, i Petar Petrović, sin kralja Nikole, ali i Joseph Goebbels i Wilhelm Frick. Mnogi od njih kaasnije će na istom mestu i predavati.
Heidelberg ima važno mesto i u istoriji nemačkog sporta. Tu je osnovan prvi teniski klub u zemlji, nekoliko modernih sportova odatle je krenulo da se širi, a ragbi u gradu ima svoju srednjoevropsku kolevku – u aktuelnoj sezoni četiri od 16 članova nemačke prve lige zovu ga svojim domom. Nije to ni čudo, u jednom univerzitetskom gradu.
Ono što Heidelberg svakako nije to je fudbalski centar. Nikad u istoriji ovaj grad nije imao čak ni trećeligašku ekipu, iako je nekoliko manjih iz istog regiona stiglo i do Evrope, i za ovih vek i po fudbala dali su samo jedno vidjenije ime tom sportu.
To ime je Hans-Dieter Flick.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
