Neće ovo biti najneizvesniji izbori u novijoj istoriji SAD, ali će sigurno biti najsuprotstavljeniji.
I u ranijim predsedničkim trkama dobijalo se u foto-finišu. Godine 1960, mladi senator Džon Ficdžerald Kenedi porazio je prekaljenog političara Ričarda Niksona sa oko sto hiljada glasova razlike. Tad su mnogi prednost davali starijem kandidatu Republikanske stranke koji će osam godina kasnije i postati američki predsednik. Ipak je demokrata iz Masačusetsa na kraju odneo pobedu i svojim trogodišnjim predsednikovanjem stvorio legendu. Njegov kalifornijski takmac je dvaput biran za predsednika (1968. i 1972) da bi se njegov drugi mandat, poznato je, završio ostavkom posle najvećeg političkog skandala u istoriji SAD upamćenog kao „afera Votergejt”.
Niksonovom prvom izboru prethodilo je ubistvo Kenedijevog mlađeg brata, Roberta – Bobija, u jeku izborne kampanje, čija je ogromna popularnost najavljivala ubedljiv predsednički trijumf. Džon je usmrćen u atentatu u Dalasu 1963, Robert, isto tako u atentatu, u Los Anđelesu 1968.
Još kontroverzniji primer u pogledu (ne)izvesnosti izbora za američkog predsednika bio je onaj iz 2000. Te godine su se, jedan naspram drugog, našli ondašnji potpredsednik Al Gor i guverner države Teksas i sin bivšeg predsednika Džordža Buša, takođe Džordž Buš, sa srednjim slovom dvostrukog V. Dvojica rivala su bili toliko izjednačeni da su odlučivali glasači u jednoj jedinoj saveznoj državi, oni iz Floride. A tamo se ispostavilo nemogućnim tačno pobrojati glasove i utvrditi koji je kandidat konačan pobednik. Dvaput su se prebrojavale glasačke cedulje. Bez uspeha. Potom je zasedao Vrhovni sud Floride dajući prednost Bušu. Na kraju krajeva, morao se izjasniti i Vrhovni sud SAD proglašavajući republikanca za predsednika.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
