Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović se na sajtu Velike priče dopisuju u kolumni “Jesi li video ovo?”
Ona je pretočena i u knjigu koju možete naći u svim knjižarama
***
Presvijetli Petroviću,
Pišeš mi kako je “Svemu dođe kraj” i srpski film, jer u njemu igraju dvoje srpskih glumaca, Jelena Đokić i Boris Isaković, i ja bih se složio s tvojom tvrdnjom, ali bih napomenuo da je po jednakoj logici svaki film Rajka Grlića srpski. Ne bih sad navodio sva velika glumačka imena s beogradskih i novosadskih pozornica koja su u posljednjih pedeset godina nastupila u njegovim filmovima. Dođe li mu želja, Rajko bi o tome sam mogao napisati tekst za prste polizati.
Ono što je meni zanimljivo je negodovanje i bijes kad netko sa strane dođe u kulturu koju doživljavaš svojom. Volio bih zaviriti u one ogorčene, zavidne duše koje se oko ponoći u kazališnom bifeu, nakon sedmog vinjaka osokole da redatelja upitaju nešto što ih odavno muči: “Ma, oprostite, ne bi štel smetati. Samo jedno pitanje. Zakaj vama samo Srbi glume?”
Jer upravo se u takvom jednom naoko ljubaznom, pasivno agresivnom nastupu s dahom oštrog alkohola, krije uzrok naše nesreće. To je počelo rat, moj Petroviću. Čitava ona muka i krv, tutnjava topova, zveket razbijenog stakla, muhe koje zuje oko leševa u visokoj travi, stoka koja izbezumljena luta između zapaljenih kuća, sve je došlo iz nezadovoljstva da je netko tuđi oteo nešto što je po nekom prirodnom pravu nama pripadalo.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
