Postoji danas nešto što se može nazvati “tiranijom sreće”. Ta priča o tiraniji sreće je veoma važna zato što ona uzrokuje i samoću i usamljenost.
Šta je tiranija sreće?
Mi živimo u potrošačkom društvu koje se bazira na principu stalnog trošenja, stalnog uvećavanja potreba koje uzrokuje trošenje kako bismo regulisali te potrebe. Sigurno ste čuli, a nameće se i medijski, da je poenta života biti srećan, da to treba da bude smisao života. Jedini je problem što niko nije definisao šta to uopšte znači biti srećan. Sreća je jedna kratkotrajna emocija, ona i po definiciji nije dugoročna, pošto ne možemo biti stalno srećni. To je samo jedno osećanje u nizu drugih osećanja.
Sa druge strane, često se nameće to – moraš biti srećan, i onda se propisuje i recept za sreću – bićeš srećan ako se stalno osećaš srećno i plaćaš sebi stvari koje te usrećuju. Tako stalno treba da se osećamo srećno, a sreća je jedno trenutno osećanje, i onda se plasiraju razni proizvodi, koje vi kupite i u trenutku kupovine ste srećni, a već u narednom trenutku sreća vas prođe, pa morate opet da kupite. Iz toga proizilazi to da telefoni traju sve kraće, da stalno kupujemo novu odeću, uvek je trkanje gde da se letuje ove godine, gde je bolje nego prošle, na koja mesta da se ide, u kom restoranu da se jede itd. Sve je skuplje i skuplje.
Zašto?
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
