Osnivač i glavni urednik izdavačke kuće “Geopoetika” Vladislav Bajac, koji je godinama bio prijatelj sa Koenom i kojem dugujemo zahvalnost za prevode proze i poezije kanadskog autora, ispričao je u jednom intervjuu da je imao priliku da čuje rane verzije pesme “Hallelujah” i da je nije “bogzna kako voleo”, jer mu se činila popularnom, uz dodatak da u njoj, ipak, ima nečeg.
Nije Bajac jedini kojeg “Hallelujah” nije odmah privukla. Pesmi je bilo potrebno dugo vremena da bi postala, kako ju je autorka Koenove biografije Silvi Simons opisala, “neka vrsta univerzalne, ekumenske/sekularne himne za novi milenijum”.
Priča o pesmi “Hallelujah” i albumu “Various Positions” sumira Koenov život. To je priča o patnji, o kreaciji nastaloj iz nesigurnosti, anksioznosti i potrebe za spoznavanjem sebe i sveta. To je priča o traganju za centrom, ravnotežom i o gubljenju tla. Tamo gde se u istoj tački spajaju religioznost i seks, tamo ćete sresti Koena – sedi na stolici, dim cigarete mu se nadvija nad licem dok vam poručuje da je bilo tako dosadno provoditi sam sve ovo vreme.
Molitva uz Kama sutru
Godine 1984. Lenard Koen se pojavio pred producentom Džonom Lisauerom sa svojim jeftinim “Casio” sintisajzerom. U tom trenutku Koen ni sam nije mogao da odredi gde se nalazi. Prošlo je pet godina od poslednjeg albuma “Recent Songs”, koji mu je doneo komercijalni neuspeh, pohvale kritike i odmor od ludila sa snimanja albuma “Death of Ladies’ Man” sa Filom Spektorom.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
