O, čestiti apotekaru,
tvoj je otrov brz.
S poljupcem umirem.
Romeo, “Romeo i Julija”, Vilijam Šekspir, 1597.
Šekspir nam u svom verovatno najpopularnijem delu nudi rani primer poštenog farmaceutskog marketinga. Ubogi apotekar prodaje Romeu “dram” otrova, najverovatnije jedića ili natrijum-cijanida koji bi, kako tvrdi – ubio i dvadesetoricu. Nasuprot tome, istorija promocije i stavljanja farmaceutskih proizvoda u promet nije uvek bila tako iskrena, naročito kada je izazivala neželjene nuspojave koje je bolje bilo sakriti. Trebaće dosta modernih regulatornih reflektora da se osvetle sve strane odnosno efekti lekova, i to svetlo više ne smemo nikada ugasiti.
Stara koliko i civilizacija, uloga i profesija apotekara bila je jedno od onih zanimanja kojima promocija naizgled i ne treba. U doba u kojem su medije predstavljali lokalni dobošar i poneki proglas zakucan na drvetu, ili češće, poternica, teško je bilo preneti informaciju, a kamoli reklamu. Najvažniji je dobar glas, i preporuka samih pacijenata, reklo bi se. Ipak, još od davnina, ozbiljnu medicinu i farmaciju prati i njen mračni alter ego, nadrilekarstvo koje je mnogo ranije shvatilo važnost dobrog oglašavanja.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
