Pravila fudbalske igre sasvim su jasna – prekršaj je kada to kaže sudija.
Ništa više i ništa manje. U nekim situacijama odluku donosi sâm, ponekad mu pomoć dolazi sa linije, od četvrtog sudije, a poslednjih godina i iz VAR sobe. On ima pravo da prihvati tu pomoć, ali nije obavezan na to. Jer odluku uvek donosi glavni sudija.
Svako ko radi ponekad pogreši, neko češće, neko ređe. Većina nas snosi posledice za svoje greške, na ovom ili onom nivou. Ali… nismo svi isti.
Nema nikakve dileme da su fudbalske sudije donosile pogrešne odluke još od kasnih šezdesetih 19. veka, kada su se prvi put pojavile na terenu (sudija u današnjem smislu – referee na engleskom – postoji tek od 1891. godine). U ovo tehnološko doba, kada kamere sve snime, a režija može da pokaže iz više uglova, njihove greške su, ako ne češće, onda svakako upadljivije.
A onda na scenu stupa video pomoć, VAR, koji je tu da vidi sve što vidimo i mi (i više od toga), i da svaki put kada sudija načini upadljivu grešku pomogne da se ta greška ispravi. To je bila ideja kada je VAR uvođen. U praksi je ceo proces tekao u skladu sa čuvenom rečenicom robota Marvina u “Autostoperskom vodiču kroz galaksiju”, da parafraziram – prvih 10 miliona godina bilo je najgore, a zatim je sve otišlo nizbrdo.
U subotnje popodne, osmog aprila ove godine, dotaknuto je dno.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
