Morisi ima pesmu koja se direktno obraćala fanovima, uključujući potpisnicu ovih redova: But don’t forget the songs / That made you smile / And the songs that made you cry / When you lay in awe / On the bedroom floor… / And the songs that saved your life / Yes, you’re older now / And you’re a clever swine / But they were the only ones who ever stood by you.
Puno je mudrosti u toj pesmi, kada nam poručuje da smo sada clever swines, ali uostalom, sada su svi clever, a nekada, kada smo bili tinejdžeri, nije bilo tako: bio nam je potreban Morisi da drži baklju u ćošku naše sobe. Možete li se setiti pesme uz koju ste ležali na podu spavaće sobe, prebolevali prvu ljubav, plakali zbog prekida nekog važnog prijateljstva, selidbe, svađe sa roditeljima?
Baš kao u pesmi, prolazak vremena ostavlja prazne živote koji žude da nečim budu ispunjeni, pa nam se može desiti da zaboravimo; da možda čak odmahnemo rukom i kažemo da bismo voleli da sada imamo takve probleme, ili nešto slično.
Međutim, najbolji među nama koji se bave razvojem mozga i radom sa ljudima i tinejdžerima, a to je Danijel Sigl, autor knjige Oluja u mozgu – Snaga i svrha tinejdžerskog mozga, ispravno kaže da adolescencija nije period “ludila” koji samo treba nekako da preživimo, već ključno razdoblje emocionalnog razvoja.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
