U savremenom svetu se pojam pandemije – širenja epidemije na ogromna prostranstva i ugrožavanje populacije više kontinenata – obično vezuje za grip, jer su takve neobičnosti najčešće posledica pojave novih mutanti virusa influence. Pandemije side i kovida 19, čiji smo svedoci, i kolere, čija poslednja pandemija još nije sasvim utihnula, pokazuju da grip nije jedini takav primer. U meri u kojoj se može prognozirati, najveći pandemijski potencijal u današnje vreme imaju ptičji grip i različite vrste virusa korona.
Poremećaj zdravlja ne mora da bude zarazan da bi se označio kao pandemija. Masovna ranjavanja tokom Drugog svetskog rata imala su pandemijski karakter. Isto važi i za problem gojaznosti u savremenom svetu.
Pandemija je vremenski ograničena, tj. ima svoj početak i kraj. Kada je u pitanju grip, ona ne traje duže od dve-tri sezone, ali se, recimo, samo uzlazna kriva pandemije pušenja ili raka pluća meri decenijama. Sedma pandemija kolere, koja je počela 1961. godine, kulminirala je tek 1970-ih godina, a pandemija side je od 1981. bila u stalnom usponu koji se preneo i u ovaj, XXI vek. I poslednja pandemija kuge, koja je počela u XIX veku, trajala je decenijama pre nego što su formirana i danas aktivna endemska (odnosno enzootska) žarišta te bolesti u južnoj Africi i Severnoj Americi.
Po definiciji, pandemija je globalni fenomen, bez prostornih ograničenja. U praksi, i uz lako pojednostavljenje, pandemijski nivo je dostignut kada se bolest, povreda ili stanje, obično iznenada, javi na bar dva kontinenta (po strožem viđenju, bar u po dva žarišta). Taj uslov je za poslednjih stotinak godina ostvaren najmanje sedam puta:
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
