Nemam dobrih vesti.
Ako vam kažem da bez većih problema možete da preskočite prve tri epizode i ovu (treću po redu) sezonu “The Bear” započnete četvrtom epizodom, sumnjam da to možemo da joj računamo kao plus.
A tek ako vam kažem da ne samo da možete da pustite bilo koju epizodu bilo kojim redom, već i da iz svake epizode možete da uzmete koji god deo želite i premestite ga gde hoćete i da to neće ostaviti vidljivijih posledica po kvalitet praćenja priče, a naročito ne na njen emotivni i svaki drugi impakt, bojim se da ni to ne možemo da računamo kao plus.
Otkako smo ostavili drugu sezonu “The Bear”, juna prošle godine, ona je u međuvremenu postala neka vrsta najmanjeg TV denominatora u konverzacijama sa našim prijateljima – svi su je gledali i svi je vole. A ta vrsta utiska prenela se i na žirije brojnih TV udruženja širom Amerike, pa je “The Bear” osvojio šest “Emija” i tri “Zlatna globusa” i time se prešaltovao iz interesantne, niskobudžetne “indi” serijice u “prestižni” materijal koji više nije samo identifikacioni amblemčić američke radničke margine, već prvoklasna intelektualna poslastica koja govori koliko ste ili niste šik.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
