Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatiku na srpskom.
PIŠE: Filip Lejmari
PREVOD: Matija Medenica
***
Već dan nakon drugog kruga parlamentarnih izbora, održava se otvaranje NATO samita, koji traje od 9. do 11. jula. Francuska je jedan od osnivača NATO-a, kao što je bila i Evropske unije (EU). Takođe je stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ako se politički zaokret ka desnici potvrdi, to bi bio ogroman šok za veliki deo međunarodne zajednice, što bi verovatno ubrzalo diplomatski sunovrat zemlje.
Dnevni red transatlantskog sastanka u Vašingtonu:
- vođstvo Alijanse (pitanje koje je gotovo rešeno: prelazak s jednog čistog atlantiste na drugog, Holanđanin Mark Rute će u oktobru zameniti Norvežanina Jensa Stoltenberga);
- podrška Ukrajini (organizacija mora da preuzme koordinaciju pomoći);
- tenzije na Balkanu (zato što je to uvek mesto gde vatra tinja, a često i eksplodira);
- odnosi s Kinom (jer američki lider želi da uvuče NATO u svoju „sistemsku konkurenciju“ s Kinom, uprkos otporu nekih zemalja, posebno Francuske).
Prema rečima trenutnog generalnog sekretara NATO-a, Peking „pothranjuje najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata“, dok se prikazuje kao neutralan, tvrdeći da ne isporučuje direktno oružje Rusiji. Severna Koreja, sa svoje strane, već je isporučila više od milion i po granata Rusiji: „Vidimo ih kako pune vagone i prelaze granicu između Severne Koreje i Rusije“, kaže Jens Stoltenberg, dok se zalaže za još veću podršku Zapada Kijevu: „Put ka miru vodi preko veće količine oružja za Ukrajinu.“
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
