“Ja sam zbir svega što je opako i smrtonosno u ljudskoj psihi, učitano u ludoj mašini.”
Ovo je citat iz knjige američkog pisca Harlana Elisona pod naslovom “Ja nemam usta, ali moram da vrištim”.
U njoj autor postavlja i ovo pitanje:
“Da li je bolje živeti kao bezumna mašina, ili umreti kao izmučena duša?”
Jedna bezumna mašina ući će u bioskopske dvorane te orvelovske godine 1984. u potrazi za izmučenom dušom, konobaricom po imenu Sara Konor. Bezumna mašina je Terminator, robot-ubica iz budućnosti, a Sara je buduća majka vođe pokreta otpora. Uslediće epska bitka kakvu publika do tada nije videla i nakon nje ništa neće biti isto. Ni za Saru Konor, ni za publiku, ni za mladog čoveka koji je napisao i režirao film, ali ni za samu holivudsku fabriku snova koja će obrazac koji je uspostavio “Terminator” pokušati mnogo puta da replicira u narednim decenijama, sa manje i više uspeha, uglavnom sa manje.
A sve je počelo u snu.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
